ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ШКОЛУ

     Полазак у школу је преломни догађај у животу сваког детета и од самог почетка у многоме ће зависити његов успех у даљем школовању, па и животу.

     Обавеза одраслих је да припреме децу за школу, да допринесу да почетак школовања буде пријатан, да деца заволе школу и да радо уче.

     Једна од основних функција припреме је да учини што неприметнијим прелазак из једне институције у другу као и да убрза процес  прилагођавања новим условима у школи. Поласком у школу, дете се налази у једној сасвим новој средини која се разликује од средине у вртићу где је све прилагођено дечјем узрасту (столови, столице, играчке, ритам дневних активности...) и где је атмосфера мање формална.

     Пред полазак у школу родитељи имају различите дилеме. Једна од њих је да ли дете треба да зна да чита и пише  и како ће се снаћи ако друга деца знају а оно не. Из страха да дете неће постићи могу и себи и детету да створе притисак у вези са тим. Добро је знати да већина деце савлада читање и писање током првог полугодишта и да се разлике у степену усвојености полако изједначавају. Учитељи, такође, не очекују да деца на почетку школовања знају да пишу и читају. Некада им је већи проблем када дете стечене вештине научи неправилно па је потребан велики напор да се погрешно научено и исправи.

     Много је важније  да је дете физички, социјално, емоционално, интелектуално и говорно зрело за школу, да је мотивисано за учење, радознало и има позитиван став према школи.

     КАКО ПРИПРЕМИТИ ДЕТЕ ЗА ШКОЛУ?

     Припрема за школу се великим делом остварује у вртићу у оквиру припремног предшколског програма. У години пред полазак у школу ради се на развоју говора, припреми за почетно читање и писање, развоју математичких појмова, упознавању околине, подстицању физичког развоја, ликовном и музичком васпитању.

     Кроз игру и игролике активности дете се на природан начин развија и учи- развија своје способности, знања, вештине, испољава сва своја осећања, развија машту, емпатију, социјализује се и развија вољне особине.

     Родитељи такође треба да на један занимљив, детету близак и забаван начин, у заједничком дружењу и игри, додатно подстичу све оне аспекте психо-физичког развоја потребне за полазак у школу.

     ШТА СЕ ОЧЕКУЈЕ ОД ДЕТЕТА ПРЕД ПОЛАЗАК У ШКОЛУ?

     Дете спремно за полазак у школу треба да има добро развијену пажњу, опажање, говор, памћење, добру просторну и временску оријентацију. Треба да буде способно да добро организује пажњу, што значи да је веже за одређени садржај, али и да је пребацује са једног садржаја на други када је то потребно. Спремност за школу чини и познавање боја, облика, величина, просторних и временских појмова, разумевање значења симбола, гласовна анализа састава речи, познавање елементарних математичких појмова, увежбаност руке за писање, што  све заједно чини интелектуалну спремност.

     Родитељи могу подстицати сазнајни  развој:

• Читањем краћих прича (бајки, басни) након чега деца одговарају на одређена питања, препричавају текст, цртају цртеж из садржаја приче.
• За побољшање организовања пажње добро је тражити од детета да детаљно описује слике, уочава детаље на сликама, проналази скривене предмете на цртежу.
• За фину координацију покрета очију и руку добро је дати детету да се игра боцкалицама, ниже перлице, сортира жетоне, сличице по боји, величини, облику, садржају... Посебно је важно да дете хвата ситне предмете јагодицама палца и кажипрста.
• За развој говора добро је дати детету да рашчлањује речи на гласове. Дете треба да разуме и користи појмове који изражавају супротности, појмове који означавају особине предмета, живих бића, појмове који означавају релације  (горе-доле, лево-десно, испод-изнад, поред, између, дуже-краће, близу-далеко, испред-иза...)

     Емоционална зрелост детета подразумева да дете препознаје своја и туђа осећања (љубав, срећу, бес, разочарење...) и именује их.  Повезује их сасвојим понашањем и зна да их на социјално прихватљив начин испољи. Емоционално зрело дете реагује примерено одређеној ситуацији, има одређен ниво толеранције на фрустрацију  што му омогућава  да истраје у учењу, да прихвата успех и неуспех и да се носи са осећањима која га прате,  док  емоционално незрело дете лако губи мотивацију за учење, слабо контролише своје поступке и теже подноси школску дисциплину.

     Родитељи  би требало да што више осамостаљују дете и уче га одговорности. Дете би требало да зна да се самостално свлачи и облачи, да веже пертле, сложи своју обућу и одећу, среди играчке и собу, намести кревет, оде понекад у продавницу, учествује у неким кућним пословима. Дете треба подстицати да буде упорно и  истрајно - заврши започето до краја. Потребно је да зна и основна правила понашања у саобраћају.

     Будући ђак треба да уме да лако остварује контакт са вршњацима, поштује правила игре, има доброг друга/другарицу, интересује се за норме понашања, прихвата ауторитет, буде спремно за сарадњу, способно да сагледа ситуацију из угла друге особе.

     У циљу подстицања социјалног развоја потребно је градити и неговати пријатељски однос детета према другој деци, омогућити му да одлази код друга и да другови долазе код њега;  учити га лепом понашању и лепим манирима; учити га да поштује себе и друге, не губећи из вида чињеницу да одрасли васпитавају личним примером.

     У оквиру припремног предшколског програма деца су имала прилике да више пута посете школу, упознају учитеље, учествују у заједничким активностима са школском децом али и поред тога потребно је да родитељи са њима причају о школи, поделе нека своја искуства из ђачких дана. Дете треба да стекне што реалнију слику о школи- не треба га плашити школом, учитељицом али ни улепшавати, идеализовати. Корисно је  са дететом прошетати до школе, заједно купити торбу и прибор. Требало би одвојити простор за учење- радни простор и помоћи детету да га среди.

     Сви памтимо прве дане у школи. Они боје наше школовање ведрим или тмурним бојама- поносом, стрепњом, неизвесношћу.

     Нека први дан у школи буде обележен у кући првака како се обележавају лепи значајни догађаји- свечано, у друштву пријатеља и рођака.

     Желимо им много среће и успеха у школи и у животу!!!

                                                                                     Јасмина Антић, педагог

У вртићу  се бавимо васпитањем, образовањем,бригом и негом

све деце уважавајући различитости

и ту смо да одговоримо потребама

породице и друштва.

Желимо да што већем броју деце омогућимо боравак у средини подстицајној за њихово  учење и развој и тако  негујемо генерације здравих и задовољних  људи.