Интересантан је извод из Програма рада у забавишту, који је био саставни део Наставног плана и програма из 1899.године :

Васпитно-образовни рад у забавишту обављале су учитељице јер није било стручног кадра-забавиља, и то све до 1941.г. када настаје прекид у настави.

За време Другог светског рата, забавиште је радило у данашњој улици Змај Јове бр.46.

Нова развојна етапа Забавишта отпочела је октобра 1944.г. у старој згради Основне школе а од 1945.г. стручно је заступљен васпитно-образовни рад који обављају забавиље. Мирослава Крстић Машуловић и Богданка Михајловић су прве забавиље врањског забавишта.

1959.година представља прекретницу у даљем развоју предшколског васпитања и образовања у Врању – Забавиште се издваја у самосталну установу и добија зграду у улици Цара Душана, у којој је данас смештена Управа Предшколске установе.

Већ и у то време , тачније у годинама обнове земље, убрзаног развоја и даље индустријализације, развијала се и јачала свест о потреби пружања веће и потпуније подршке породици у смислу целодневног збрињавања деце.

Уследио је дуг и тежак пут до изградње првог објекта за дневни боравак деце.

* Тако је тек септембра 1971.г.отворен први вртић за целодневни боравак деце у Врању – Вртић „Наше дете“

А затим се, у периоду од 1971- 1989.г. који са правом носи епитет златног доба, нижу вртићи – бисер до бисера:

* 1978.г. отворен је Вртић „Дечја радост“.

* Од 19.марта 1979.године, децу сеоских средина увесељава и на пут припреме за школу води „ПОЛЕТАРАЦ" путујући вртић, па све до стицања услова да се и у сеоским срединама отворе васпитне групе.Полетрац је имао изузетну мисију која је трајала све до 1984.г.